Treći mineral po zastupljenosti u ljudskom telu – kalijum, sinonim je za dobro zdravlje. Prema tvrdnjama nutricionista, reč je o elementu koji utiče na održavanje visokog nivoa zdravstvenog blagostanja, ali i vedrog životnog stila.
Kalijum je elektrolit, a elektroliti omogućavaju sprovođenje elektriciteta u organizmu, kao i natrijum, hloridi, kalcijum, magnezijum. Kalijum je važan za pravilne srčane kontrakcije, za pravilno funkcionisanje creva i mišića. Izbalansiranom ishranom kalijum se unosi iz voća i povrća.
Povećana koncentracija kalijuma u krvi se naziva hiperkalemija, a smanjen sadržaj je hipokalemija. Održavanje određene koncentracije kalijuma u organizmu zavisi od nivoa natrijuma i magnezijuma. Povećan unos natrijuma koji je karakterističan u zapadnjačkoj ishrani, tj. prekomerni unos kuhinjske soli, stvara pojačane potrebe za unosom kalijuma. Dijareja, povraćanje, pojačano znojenje, nepravilna ishrana, poremećaji apsorpcije, upotreba nekih vrsta diuretika mogu izazvati nedostatak kalijuma.
Većina ljudi unosi dovoljno kalijuma putem ishrane bogate voćem i povrćem. Stariji ljudi imaju povećan rizik za razvoj hiperkalemije, jer bubrezi vremenom smanjuju efikasnost u izlučivanju materija iz organizma. Takođe i mnogi lekovi mogu doprineti akumuliranju kalijuma u organizmu.
Samo neke od zaštitnih uloga kalijuma ogledaju se u smanjenju rizika od moždanog udara, povišenog krvnog pritiska, anksioznosti, ublažavanju posledica stresa, neizbežan je deo normalnog funkcionisanja metabolizma, održavanja balansa vode, elektrolita.
Nedostatak kalijuma karakteriše slabost, nedostatak energije, mišićni grčevi, stomačni poremećaji, nepravilan srčani rad, nepravilan EKG. Hipokalemija uglavnom nastaje kao posledica pojačanog gubljenja kalijuma iz organizma. U slučaju da se kalijum ne nadoknadi, nedostatak kalijuma može čak ugroziti život, jer dovodi i do poremećaja u srčanom radu.
Usled nedostatka tog elementa mogu se javiti brojni zdravstveni problemi počev od bezazlenijih kao što su umor i slabost mišića, ali i opasnijih poput izostanka refleksne reakcije, ubrzanog rada i lupanja srca, anemije, jake glavobolje.
Dugotrajan nedovoljan unos kalijuma dovodi do hipertenzije, bola u abdominalnom delu, oticanja žlezda pa i dijabetesa.
Preporučena dnevna doza za odrasle osobe je do 4.600 miligrama, dok desetogodišnja deca ne bi smela da unose više od 2.000 miligrama.
Kako bismo organizam snabdeli dovoljnim količinama kalijuma, dijetolozi ukazuju da je dovoljno da jedemo južno voće, zeleniš i mahunasto povrće.
Jedan od najbogatijih izvora tog važnog minerala je banana, ali ne bi trebalo zanemariti ni bundevu, aromatičan sveže ceđen sok od pomorandži, kivi, kajsije, kruške, ukusan krompir, integralni pirinač, paradajz, brokoli, soju, ni paškanat, badem i drugo koštunjavo voće, a losos, mleko i mekana piletina tu su da omoguće raznovrsnost namirnica koje sadrže kalijum.
Među značajnim ulogama kalijuma jeste i regulacija prenosa nervnih impulsa kroz organizam, što dalje omogućava normalan rad mišića. Posledice hipokalemije, nedostatka kalijuma u krvi, mogu biti i grčevi većih mišića.
Takođe, pravilan rast i razvoj mišićnog tkiva gotovo su nemogući bez određene količine tog važnog minerala.
Jedna od najvažnijih uloga koju kalijum u organizmu ima – ipak se tiče funkcionisanja mozga. Nedostatak tog minerala može ukazati na rizik od moždanog udara.
Potrebne povećane količine kalijuma?
Kod upotrebe jakih diuretika i drugih lekova koji povećavaju izlučivanje kalijuma iz organizma, lekari povremeno određuju nivo kalijuma u krvi i preporučuju suplementaciju kalijuma. Naročito kod upotrebe jakih diuretika potrebno je dodatno unositi kalijum u vidu suplemenata ili popiti šolju soka od paradajza, koji je bogat kalijumom.
Previše kalijuma?
Suplemente kalijuma ne treba uzimati samoinicijativno jer može doći do razvoja hiperkalemije. Ovo naročito važi za stariju populaciju, zbog smanjenja bubrežne funkcije. Pri primeni kalijuma mogu se javiti neželjena dejstva u vidu dijareje i mučnine. U većim dozama nastaje mišićna slabost, usporen srčani rad, nepravilan srčani ritam.
Sa kojim lekovima istovremeno ne treba uzimati kalijum?
Pacijenti koji koriste ACE inhibitore (Enalapril, Prilenap, Enap, Katopil, Zorkaptil, Tritace, Ampril, Monopril), diuretike koji štede kalijum (spironolakton, amilorid) i antibiotik Bactrim (sulfametoksazol i trimetoprim) ne treba da koriste kalijum.
Neki lekovi dovode do povećanja nivoa kalijuma: NSAIL (Diklofen, Brufen), ACE inhibitori (Enalapril, Prilenap, Enap, Katopil, Zorkaptil, Tritace, Ampril, Monopril), heparin i drugi.
Neki lekovi povećavaju izlučivanje kalijuma iz organizma: diuretici (Lasix, Yurinex), kortikosteroidi, antacidi, insulin, flukonazol, teofilin, laksativi. Smanjen nivo kalijuma koji nastaje upotrebom digoksina - Dilacor može izazvati poremećen srčani rad i srčanu slabost.
Napomena
U stanjima hiperkalemije i oboljenja bubrega ne treba uzimati suplemente kalijuma.
Нема коментара:
Постави коментар